Konačno je došlo vreme da se sazna ko je najbolja ekipa u najjačoj ligi na svetu. Nakon sasvim dovoljno vremena za oporavak i pripremu, vreme je za NBA finale! U finalu će se sastati ekipe Boston Seltiksa i Dalas Maveriksa, a ostaje nam da vidimo za nešto manje od tri nedelje, ko će izaći kao pobednik.
Kada ako ne sada?
Od kada Boston Seltiksi imaju tandem Džejlen Braun – Džejson Tejtum, sada već po navici gledamo tim koji ima 17 prstena u samoj završnici plej-ofa. Ipak, novi prsten i dalje se čeka, još od 2008. godine. Zanimiljivo je da od kada pomenuti dvojac igra zajedno, samo dva puta tim iz Masačusetsa nije igrao bar finale konferencije. To dovoljno govori o konstantnosti ovog tima, ali ipak im fali ono nešto kako bi se domogli najznačajnijeg trofeja u svetu košarke.
Jasno je da su Braun i Tejtum udarne igle ovog tima, ali ne treba nikako zanemariti kakav doprinos timu imaju veteran Džru Holidej, i jedan od najboljih “ispod radara” igrača u NBA ligi, Derik Vajt. Preiskusni Al Horford, kao i ove sezone super raspoloženi “trojkaš” Pejton Pričard su takođe deo slagalice koju sklapa trener Džo Mazula. Dodajmo na to verovatni povrataka Kristapsa Porzingisa na parket nakon propuštenog čitavog plej-ofa, jasno se stvara slika o tome kakva je Boston mašina od tima.
Prvi put od 2011. u velikom finalu
Dalas Maveriksi… Donedavno “one man show”, ali je uprava konačno povukla prave poteze i napravila sjajan “supporting cast” za jednu od trenutno najvećih zvezda NBA lige, Luku Dončića. Poslednji delovi slagalice dodati su pred sam istek roka za trejdove i potpise igrača, kada su dovedeni u kratkom vremenskom periodu Pi Džej Vošington i Danijel Gaford. Dodajmo rukija Derika Lajvlija i uvek sjajnog Tima Hardaveja Džuniora, te možemo zaključiti kako sada Dalas ima vrlo respektabilan tim koji ne zavisi od isključivo jednog čoveka.
Namerno je izostavljen najbitniji šraf ovog tima, potpisan još krajem prošle sezone. Tada se mislilo kako Mavsi prave veliku grešku iako dobijaju jednog od najboljih “ball handler-a” svih vremena za “siću”. Kako su tada tvrdili “stručnjaci”, vreme Kajrija Irvinga je odavno prošlo, ili pak ne? Često nazivan “Uncle Drew”, zbog svoje uloge u istoimenom filmu, Irving je ove sezone ponovo se vratio i bio onaj stari. Neverovatni potezi i postizanje koševa na njemu svojstven i jedinstven način ponovo ne mogu nikoga da ostave ravnodušnim.
Put do finala nije uvek isti…
Na putu do velikog finala Boston nije imao većih problema ni protiv jednog rivala. Redom su padali Majami Hit ( 4:1 ), Klivlend Kavalirsi ( 4:1 ) i u finalu istoka Indijana Pejsersi ( 4:0 ). Zli jezici će pokušati da spočitaju Seltiksima lakoću prolaza usled povreda ključnih igrača protivničkih timova ( Džimi Batler, Donovan Mičel, Tajris Halibarton… ), ali to ne znači da nisu morali odigrati i pobediti svoje rivale, pa čak i tako oslabljene.
Sada sve to postaje nebitno, jer ih na drugoj strani očekuje protivnik koji već dugo čeka na svoju priliku da osvoji trofej Leri O’Brajen.
Svoj put do finala Dalas je krčio preko Los Anđeles Klipersa ( 4:2 ), Oklahoma Siti Tandera ( 4:2 ) i u finalu zapada Minesote Timbervulvsa ( 4:1 ). Mora se priznati, nešto teži put od svog protivnika imao je tim iz Teksasa. Da, rovit je Luka Dončić, ali to ga ne sprečava da nastavi da isporučuje svoje brojke svaki put kada se nađe na parketu.
Od osvojene titule 2011. godine pod vođstvom Dirka Novickog, Dalas je jednom upisao finale konferencije ( poraz 4:1 od Golden Stejta 2022. godine ) i sada je ponovo u velikom finalu. Da li će uspeti da prigrle trofej, videćemo, pita se nešto i Boston.